Učiteljica Heni Lovrić iz OŠ Montovjerna napisala je pjesmu na zavičajnom govoru svojim drugašićima na temelju njihovih iskustava iz prvog razreda:

U PRVOM RAZREDU

 

U vrtiću dok smo ko u bumbaku bili

o skuli stalno smo snili.

Imađinavali smo sa strahom 

samo loše ocjene mahom.

Od školskih klupa hitala nas je trema.

Matematika najteža je, mislio sam, tu dileme nema.

Finalmente kad došo je i ti dan,

interesantno, bio sam vas arajdan.

Arivo sam u skulu šesan i fin,

ko pravi mamin sin.

Majicu mi je mama u gaće ukujala

i naravno prvo je dobro utijala.

Špigete na crevjama naučio sam alavija vezat

da me druga djeca ne bi mogla zezat.

Akomodo sam se vrlo brzo

iako sam se zbog zvonjarina i vikendom trzo.

Balica mi je baš za pet

s njima bih obišo cijeli svijet.

Atento smo kad meštrinja parla

inače smo bajla bajla.

Naučio sam lapis alavija držat

i kod isprike ruku pružat.

Temperama zavolio sam pengat,

a vazda sam zno dobro pjevat.

Legat isto dobro znam

i svoje bagaje sad ponosno nosim sam.

Eto, prvi sam razred prošo lišo

i vazda bi u njega išo!

Heni Lovrić