Opet ona priča o vezivanju za stvari…ali jednostavno jače je od mene….jer te stvari su vezane uz uspomene…kaže stara izreka „fali more, drž se kraja“ ali nekako je u mene obrnuto… Nisam još u toj fazi razočaranosti ljudima, ali nekad je na „kraju“ puno teže biti nego u najgoroj neveri na moru….Uglavnom sebi sam obečao jednog dana kad mi kćer stane na noge sa očevim brodom odjedriti svijet….jer previše je tu uspomena, na uvalu Tihu na Hvaru gdje smo često ljetovali…i sjećam se da sam u trenutku kad je pape „partio“ na onu stranu života, imao samo jednu misao kad sam došao na njegov brod: eh što bi dao da mi je samo još jedan put biti mornar, a on kapetan….sada sam ja kapetan valjda…fališ pape…

Pape moj

Sfortunalo je jugo, uspomene nosi davne
uskopalo je more i baca svoje suze slane
U brodu tvome ja sad, isplovio sam za te
i čutim se lipo, jer čutim te uza se

Svaki novi val mi, neku staru priču nosi,
u svakoj priči svitliš mi, ko lanterna u noći
I ta svitla vode me do tvoje vale (T)ihe
di su sidra pape tvoja ostala zanavike

Ref

Da se opet mogu rodit i birat život svoj
u tvoje ruke ja bi uvijek dragi pape moj
I pasali su dani ma još pamtim pogled tvoj
Dok srce kuca falit će mi, dobri pape moj