U betuli Od Tonka jopet se sjedi kompanija bela i debatira o novitatima, ma ovoga puta seriozamente o vezama i članskim iskaznicama i ljudskim navikama, pa svatko na svoju bandu kako je to od pamtivijeka.
– Trefio sam neki dan onoga političara Potrebu i malo poprićo s njim, onako privatno. Maaaa…nije mi se svidio privatno. Svejedno ću glasat za njega… – važno će Đuro gledaju će ispod očala na Iva.
– E… a ja sam trefio Mezonju! Onoga vijećnika… – odgovara mu slatkasto.
– E… i kakva je takva tema; o čemu ste pripovijedali?!- znatiželjno će Đuro.
– Nisam ja njegov; e! Ali, onako predstavio sam mu se, i reko mu da imam dva pitanja za njega ko’ građanin, ali da su privatne naravi.
– Čovjek je reko da neka pitam i da nema problema. Insoma, kome primo sam ga pito kako sam čito da meditira? A kome… sekondo je li točno da gotovo ne jede meso? Čovjek me onako malo pogledo; ko’čudi se okle ja te stvari znam i reko je da neće komentirat! Skoro se najedio i pokupio. Ne znam što mu bi? – skupi obrve s pretvornom krotkošću.
– Bi’ će oni idu tamo jesti iz Gospe na glave od tunjevine; kaže kuharica kada okine sve redom od glave do bimba!
– Bez obzira na iskaznice!
– Aaaaaa… bez obzira!? Opasnaaaa! – nešto pokoleban će Tonko.
– Tonko jesu li tebi digli tavoline? – protrlja bradu Ivo.
– Njesu! Ne prti se u moja posla! – demonstrativno.
– Homo dalje…! A ja sam sreo ispred Cele onoga Mara i baš me zanimalo da ga pitam je li istina da prakticira tantrički seks?
– I… što je reko? – svi zinuli.
– Dobro raspoložen smijo se i reko da jest i to nekoliko puta na noć!
– Bogareti…on ti je jako sposoban! – dobaci konobarica.
– E… si! Zafrkant; simpa tip ko’ hotmail! – napučivši usne.
– Što je ovo, sve se užgalo?
– A u Župi u ovom našem famozom molu čujem ti ja razgovor Iva i žene mu, nešto su se karali oko stana ili kuće, tako nešto.
– Ma …koji?
– Onaj iz HDzzzzs-a!
– Laže da ne jede meso! Onaaj, što si ga malo prije…ma nećemo mjentovat! Jes, sjedio je na skalinima sa Šujom i jeli su čevape s lukom; ma… kon tanti gusti; od gusta hi viđet…!
– Ma…znaš li da onaj što je reko da subito vraće kljuć od kuće; nije neki dan platio biljet u autobusu!?
– Ma…daj? –
– Je li to posibilo …onda!? – ko uzrujano.
I onda ga je šofer izbacio đusto na zebri na Pilama!
– E, tako mu i treba! – kontento.
– Vergonja!
– Ja ti poznam onoga maloga novoga od ovijeg crvenijeh; insoma… Para mi se uvijek sa strane, šutljiv, okružen s nekoliko svojih; hmmm… frendova. Paro mi je izrazito izolirano, nepristupačno. Da sam i htio, vjerujem da ne bih mogao porazgovarati s njim, zbog pretorijanaca oko njega. Navodno svi DN-4!
– Fuuuj… Spd? Commy i pretorijanci; oni ti primaju jako visoku plaću. Molto… efikace xe!
– Viš’ ja se moram pofalit da sam prije svega ovoga; znaš…skandala, bio s Martinom na jednom tulumu. Žena odvaljuje samo takooo!
– Maaa. ..je onaj mali iz Župe dobro odvalio! Hahahaha!
– Onaj tko dobije znanje i prenese ga ostalima, ispunjavaju mu se sve želje i postiže uspjeh, sreću i blagostanje u svom životu; to ti je iz ovih Atharva Veda.
– Je li to Kama sutra poze?
– Altro che poze; Bačić neki dan s još par krkana u onom njihovom bircu; umro sam od smjeha; na finimentu došo i Mislav jedva su stali na nogama. Pokušavali su zvat Plenkija u to društvo, ali nije im se do! Hahahaha! Kazinaaaa…
– Pa kako bi to bilo da nam jadni zastupnici i ministri gladuju i žeđaju; đe bi finuli?
– Znaš ti kako je to vodit Grad oli državu, donosit važne zakone i dizat ruke na prazan želudac i praznijeh špaga?!?
– ***ebeno! – zabrinutih faca se fine diskusion.

Jadranka